субота, 24. мај 2014.

НАРОДНИ МУЗЕЈ... НЕМАРНОСТ или ЗАТИРАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ И КУЛТУРЕ


“…у понечем она држава „била боље организована” и „функционисала боље него ова”.

Песнику „напросто боде очи једно суморно поређење. Ми смо у тој држави, у Народном музеју у Београду, могли да гледамо
поставке из фондова Прада, мајсторе светског сликарства
из збирке Арманда Хамера, Тернерове аквареле из Британског му-
зеја у Лондону, холандско сликарство из 18. и француско сликарство
из 19. и 20. века из збирке Народне галерије у Прагу, старе мајсто-
ре из збирке Дрездена, преколумбовску уметност Перуа, из перуан-
ских института и музеја, 7.000 година културе и уметности на Еуфра-
ту и Тигру, из Генералног директората антиквитета у Багдаду, злато
Скита из музеја Совјетског Савеза, и Трачко благо из музеја Бугар-
ске, средњовековну уметност Грузије, из музеја у Тбилисију, уметност
Астека, и изложбу Лице Мексика, из Национално-антрополошког му-
зеја Мексика, и благо из трезора московског Кремља... Ту је био, бу-
квално, цео свет. Сад је то пустиња.
Истовремено, слике и скулптуре из фондова Народног музеја ишле су свуда по свету. А сада чаме по депоима.
Данас је тај музеј више од десет година затворен, због ре-
конструкције, која је одавно требало да буде завршена, а за коју се
још увек не зна кад ће да почне...


 Сличну судбину доживљава и Музеј савремене уметности на Ушћу... 

Пропале су највеће издавачке куће:
Нолит, Просвета, БИГЗ, Рад, угашени су најгледанији и најутицајнији
књижевни часописи...”
Кад је већ о часописима реч, можемо овом по-
литичком и културном Симовићевом ламенту из октобра 2012. дода-
ти и две-три његове реченице казане само месец дана раније: „Књи-
жевни часописи су имали и читаоце, и моћ, и утицај. Доста је било,
на пример, да Мића Данојлић или Драган Колунџија објаве у Делу
циклус песама па да преко ноћи постану књижевно име. Данас мо-
жете да објавите и двадесет књига па да за вас и ваше књиге не зна нико.“

 …наша новија историја се „савршено уклапа у троугао” који затварају Шекспирова крвава трагедија Магбет, Жаријева гротеска Краљ Иби и гангстерска
филмска прича Бони и Клајд.”

Љубомир Симовић

Нема коментара:

Постави коментар